Treća balkanska konferencija Asocijacije najboljih nastavnika bivše Jugoslavije


„Jedna knjiga,  jedna olovka,  jedno dete i jedan nastavnik mogu da promene svet“,  ovo je moto Asocijacije najboljih nastavnika bivše Jugoslavije. Da, oni istinski veruju u to! Željana Radojičić  Lukić i Vesela Bogdanović, obe finalistkinje Global Teacher Prize, snagom volje, vizije, entuzijazmom kao i neverovatnom energijom,  osnivači su ove jedinstvene Asocijacije na ovim prostorima.

Sada treći put, i ovaj put uz nesebičan trud članova i simpatizera Asocijacije, uspele su da okupe najbolje nastavnike regiona, njih skoro četiristo, i da udruže najjaču energiju obrazovanja u veliku reku obrazovnih promena o kojoj se govorilo tokom tri dana, koliko je konferencija trajala. Treća balkanska konferencija Asocijacije najboljih nastavnika bivše Jugoslavije, održana je u srpskoj prestonici, od 31.oktobra do 2.novembra, i to na nekoliko lokacija, od Hotela Royal Inn i OŠ Kralj Petar Prvi, preko Pete beogradske gimnazije, Bibloteke Grada Beograda, Konaka kneginje Ljubice i Učiteljskog fakulteta, pa do Dečjeg kulturnog centra Beograd, gde je održan treći dan konferencije. Domaćini ove treće konferencije su bili srpski nastavnici, baš kao što su tokom druge, bili crnogorski, a tokom prve, nastavnici Makedonije.


Ovoj konferenciji, drugačijoj i po energiji i po kocenpciji, od svega do sada viđenog regionu, prisustvovali su nastavnici iz šest država sa prostora bivše Jugoslavije, tako reći od Vardara, pa do Triglava. Pomešali su se makedonski, crnogorski, srpski, bosanski, hrvatski i slovenački jezik i sabrali se u jedan, naš jezik, kako nam rekoše domaćini. Na naše pitanje, otkuda ovoliko interesovanje za ovaj volonterski projekat i kako su uspeli da u Beogradu okupe skoro četiristo nastavnika iz regiona, i pored činjenice da nastavnici samostalno finansiraju sve troškove dolaska i boravka, pronašli smo odgovor na FB profilu Željane Radojičić Lukić, jednog od osnivača ove Asocijacije, koja je napisala sledeće:

“Nemamo neko objašnjenje zašto nam se iz konferencije u konferenciju dešava isto, sve veći broj učesnika, ali pretpostavljamo da se to dešava zbog prisutnosti velikog naboja emocija i neskrivene nostalgije za nekim, ne tako davnim vremenima u kojima se naša generacija školovala i odrastala. Ovaj put u Beogradu, za razliku od Skoplja i Budve, gde smo realizovali prethodne konferencije, akcenat je bio na komadićima sećanja na naše najdraže učitelje i nastavnike, na one koji su ostavili poseban trag u našim životima. Bilo je previše "teško", a u isto vreme i suviše lepo, slušati tako emotivne i inspirativne priče naših novih ambasadora iz sveta obrazovanja, medija, ali i iz reda roditelja, kao vrlo bitnih partnera Asocijacije. Jugoslavije više nema, ostalo je sećanje na jedno drugo vreme, ostalo je sećanje na sjajne učitelje i nastavnike, zahvaljujući kojima smo ovo što danas jesmo. Ovo je bila istinska počast nastavničkoj profesiji.”
 
Ideja realizacije još jedne konferencije, po koceptu sličnoj onima u Skoplju i Budvi, bila je umrežiti najbolje nastavnike sa prostora bivše države, razmeniti iskustva, razgovarati o tome kako unaprediti uslove u obrazovnom sistemu, pokušati dati odgovor na pitanja: "Gde su se zagubile reforme obrazovanja i šta možemo da učinimo mi, a što je već uradio svet?"
 


Prvi dan konferecnije bio je rezervisan samo za punopravne članove Asocijacije koji su to postali u prethodnom periodu zahvaljujući svojim impozantnim biografijama. Osnivači su tokom okupljanja podneli izveštaj o realizovanim aktivnostima nakon okupljanja u Crnoj Gori i podelili sa prisutnima neka od iskustava sa studijskih putovanja u Dansku i Indiju, gde su boravile dve delegacije Asocijacije, tokom ovog leta.

Drugog dana konferencije, učesnici su obišli OŠ Kralj Petar Prvi i Petu beogradsku gimnaziju gde su imali priliku da se upoznaju sa formalnim srpskim obrazovanjem. U Petoj beogradskoj gimnaziji imali su izuzetnu dobrodošlicu, gde su ih dočekali ljubazni domaćini, direktorka, nastavnici i učenici. Učesnicima je potom pružena prilika da prisustvuju radionicama na tri lokacije u Beogradu, pa je tako jedna grupa, najboljih nastavnika regiona, boravila u Konaku kneginje Ljubice gde su imali priliku da učestvuju u projektu “Beograd, Mihailov grad” podržanom od strane Sekretarijata za kulturu Grada Beograda. Učesnici su na jedan interaktivan način upoznali jednu istorijsku epohu i duh Beograda tog vremena. Mogli su da savladaju tehnike ručnog rada, da prave frizure koje su se nosile u to vreme, da plešu Polonezu i Valcer, ali i da ovladaju tehnikom mačevanja, baš onako kako se to nekada praktiikovalo na dvoru Obrenovića. Veče, pod nazivom Mirisi knjige i stvaralaštva, realizovano je na Učiteljskom fakultetu, gde su nastavnici izlagali svoje interaktivne knjige, promovisali nastavničko stvaralaštvo i primerom pokazali zašto jesu lideri obrazovanja u regionu.

Treći  dan Konferencije počeo je neobično, onako kako učesnici obrazovnih događaja sa ovog prostora nisu navikli. Počeo je amaterskom pozorišnom predstavom pod nazivom S one strane u izvedbi nastavnika OŠ Mejdan iz Tuzle, iz Bosne i Hercegovine, a po tekstu nastavnice iz Kragujevca. Sadržaj predstave aludirao je na zamenjene društvene uloge, jer je činjenica da su danas nastavnici i njihove porodice na samoj margini društva, a da su na ceni neke manje poželjne vrednosti, koje su sticajem okolnosti uzurpirale "opasnu" količinu medijskog prostora kroz koje su agresivno počele da se nameću kao poželjne vrednosti kod najmlađih. Putem ove predstave poslata je nedvosmislena poruka nastavnicima regiona, da oni jesu važni, ali da se u novom vremenu nisu dovoljno snašli i da moraju da pokušaju da vrate svoju ulogu u društvu koja se urušavala svih ovih godina "koje su pojeli skakavci".

Pregršt emocija izazvao je deo konferencije u kojem je predstavljeno petoro novih ANN_EX_YU-ambasadora, ovaj put svi iz Srbije, gde su prisutni mogli čuti nostalgična sećanja na njihove najdraže učitelje iz vremena bivše Juge, kojima su se javno zahvalili na svemu što su za njih učinili. Asocijaciju najboljih nastavnika sada predstavljaju i srpski ambasadori:
  • Vesna Nedeljković, nastavnica-Ambasador ANN_EX_YU
  • Dušica Zlatarić Živković, roditelj-Ambasador ANN_EX_YU
  • Jasna Janković, srpski sindikalni lider-Ambasador ANN_EX_YU
  • Snežana Pavlović, andragog-Ambasador ANN_EX_YU
  • Sanja Dragičević Babić, TV voditelj i novinar-Ambasador ANN_EX_YU

Ambasadori ANN_EX_YU

Sada već tradicionalno, i ovaj put nastavnici su otpevali himnu Asocijacije Zemljo moja, Ismete Dervoz Krvavac i ponovo je ovo bio veličanstven i nezaboravan trenutak, trenutak koji podseća na bivšu zemlju i miriše na nostalgiju. Tokom izvođenja himne viorile su se zastave svih šest zemalja prisutnih na Konferenciji.  Nemoguće je bilo obuzdati jake emocije u ovim trenucima. 


Usledila su predavanja na teme: Na Dositejevom putu, Da sam ja ministar  prosvete i Ja sam lider obrazovanja u regionu. Nakon ovih zanimljivih predavanja, koja su održali nastavnici pristigli od Đerdapa pa do Jadrana,  protokolom predviđena, obavljena je dodela titula trećoj generaciji najboljih nastavnika regiona.  Njih 50, dobilo je  ovo veliko i važno priznanja i sa ponosom se vratilo u svoje države, gradove, škole  da nastave da rade na širenju pozitivnih vibracija, umrežavanju nastavnika, pronalaženju novih entuzijasta. Na ovom  putu nameravaju da istraju i da pri tome iskoriste  svoje prednosti: zajedničku istoriju, slične obrazovne sisteme, nepostojanje jezičke barijere, bliskost naših kultura, ali i poštujući razlike. 

 
Osim predavanja, realizovane su i panel diskusije, tokom kojih su se najbolji nastavnici regiona složili, da su nam reforme neophodne, kako bi obrazovanje novih generacija bilo u skladu sa svetskim trendovima, ali i da reformisanje "odozgo na dole", ne pokazuje rezultate i da je neophodno pokušati inicirati reforme "odozdo na gore", odnosno nametnuti reforme iz učionica i sa nastavničkih fakulteta. Na tom putu, neophodno je da se ujedine nastavnici i donosioci odluka na nacionalnim nivoima i daju konačnu reč o reformama. Zajedničko u svim državama bivše Jugoslavije, zaključak je učesnika, je to što je nastavnička profesija degradirana, jer sve države regiona obrazovanje smatraju troškom i gledaju da izdvajanje za obrazovanje bude minimalno.
Najbolji nastavnici su se složili i da je potrebno stvoriti takve uslove, u kojima bi najbolji nastavnici bili adekvatno nagrađeni za svoj rad, uvaženi i poštovani. Upravo bi zato bilo neohodno da se uči na primerima iz komšiluka, da se preuzimaju dobri modeli i izbegavaju oni za koje se, u pojedinim sitemimam ispostavilo da su pogrešni, neprihvatljivi i neodrživi.
 
Zamerke svih prisutnih sadržane su u činjenici da je veliki broj učenika u odeljenjima, da su programski sadržaji pretrpani, ali i zastareli i kao takvi neprimereni potrebama Generacije-Z, da su udžbenici siromašni, neretko i prevaziđeni. Zanimljivo je napomenuti da se čula i inicijativa za ukidanjem ocenjivanja učenika, barem do petog razreda, a možda čak i do sedmog, kako bi učionice prestale da budu doživljavane kao "kaznionice". Izostanak obaveze ocenjivanja doprineo bi i većem zadovoljstvu nastavnika, koji bi se na ovaj način oslobodili pritiska, pre svih roditelja, ali i obaveza svakodnevnih pismenih i kontrolnih vežbi, različitih testiranja, propitivanja za ocenu, a ne za život.
Neki od učesnika panel diskusije pozivali su se na iskustva iz zemalja, poput Danske, Finske, Indije, čije učionice odišu zadovoljstvom, i učenika i nastavnika. Za naprednim reformama na papiru, zaostaju reforme u praksi na terenu. Motivacija nastavnika, letargija koja vlada u učionicama u regionu, loše i nedovoljno opremljene škole, sve više vršnjačkog nasilja i inkluzija bez ozbiljnog finansiranja i podrške države, neki su od problema za koje bi se moralo iznaći i ponuditi rešenje u saradnji sa donosiocima odluka u svim zemljama regiona. 
 
 
Nastavnici Srbije, domaćini 3.balkanske konferencije predali su Zvezdu domaćina nastavnicima BiH, organizatorima 4.balkanske konferencije, koji će tokom maja 2020. okupiti ponovo najbolje nastavnike regiona, ali ovaj put u Sarajevu. Uz taktove himne Zemljo moja od Ismete Dervoz, zatvorena je 3.balkanska konferencija najboljih nastavnika regiona.
 
Raduje i saznanje da je Asocijacija najboljih nastavnika EX_YU za kratko vreme stekla ozbiljan kredibilitet i da ima sve više poštovalaca koji šalju različite vidove podrške. "Asocijacija najboljih nastavnika bivše Jugoslavije - jedna porodica entuzijasta, najboljih nastavnika sa neverovatnom energijom, snagom i željom da se donesu neophodne promene u obrazovanju. Promene koje treba da poboljšaju obrazovni put koji bi olakšao, motivisao, usmerio i nastavnike i učenike da bolje sarađuju, razumeju se, razmenjuju znanja i ideje, umrežavaju se. Iskustvo iz 6 država koje imaju  zajedničku istoriju, slične obrazovne sisteme, kulture, vizije, sa svojim bogatstvom u različitostima, pokazuje se kao dobar recept za ostvarenje misije. Energije i hrabrosti im svakako ne manjka", izjavila je Sanja Dragićević Babić, nakon ove 3.balkanske konferencije.